U fokusu - Srbija

Iskoristiti strane investicije u IT sektoru

Strane direktne investicije u sektoru informacionih tehnologija (IT) Srbije su dobrodošle ali bi ih trebalo pametno iskoristiti, na dobrobit čitavog društva a ne da korist imaju samo kompanija koja ulaže i manji broj zaposlenih, izjavio je danas direktor Vojvodina IKT klastera Milan Šolaja.

IT sektor je u poslednje vreme u središtu pažnje domaće javnosti, ali naš ključni problem je, kako je napomenuo, što nemamo dugoročnu viziju razvoja te oblasti kao ni dovoljno kvalifikovanih kadrova. On je dodao da taj klaster, koji okuplja 27 preduzeća, nudi državi saradnju u stvaranju IT strategije naše zemlje.

Kada je reč o stranim investicijama, onda bi najbolje bilo da “udružujemo strane pare sa domaćom pameću, ali tako da to svima nama bude korisno”, rekao je Šolaja za Tanjug, napominjući da moramo da vodimo računa o efektima takvih ulaganja.

Strane direktne investicije u obliku dokapitalizacije domaćih firmi su dobrodošle, jer bi tako strana kompanija ulagala novac u zajednički razvoj i unapređivanje postojećih kapaciteta i proizvoda naših preduzeća, smatra on.

Šolaja se međutim protivi tome da naša država aktivno privlači investicije u IT sektor koje su motivisane isključivo jeftinijim kadrovima, pošto bi u tom slučaju rezultat bio takav da određen broj ljudi dobro zarađuje ali “razvija tuđi IT sektor, iako rade ovde, i to je praktično odliv mozgova”.

“To je za te ljude dobro ali je još bolje ako bi oni isto to radili za domaće firme ili ih sami otvorili, pa bi onda svi imali koristi od toga”, rekao je Šolaja podsetivši na već dokazanu povezanost između ulaganja u IT i napretka ostatka društva.

Prema podacima iz EU, samo u toku desetogodišnjeg ulaganja u IT sektor podignuta je konkurentnost i produktivnost njihovih preduzeća čak 50 odsto. “Pa neka kod nas bude 15 procenata, to bi bio drastičan rast”, istakao je on i naglasio da naša zemlja ima kapacitete i potencijale u IT industriji i trebalo bi ih pametno iskoristiti.

Država u tom pogledu ne bi trebalo da daje nikakve subvencije nego da napravi strategiju “koju ćemo zajednički pokušati da ostvarujemo i da pomognemo ljudima koji imaju ideje, da počnu poslove u IT biznisu, kao i da postojeće firme razviju svoje poslove, kaže Šolaja.

Ukazujući na to da je rast u IT sektoru svake godine dvocifren i da će taj trend sigurno biti nastavljen, jer su informacione tehnologije “ušle u svaku poru društvenog života i rada, pa time stalno rastu potrebe za IT rešenjima”, on je naglasio da i naše IT firme zato “imaju posla preko glave”.

Ali najveći deo, čak 90 odsto, njihovog poslovanja je vezan za strana tržišta pošto u Srbiji, nažalost, tek svako deseto preduzeće koristi nekakav ozbiljniji softver u svom poslovanju, rekao je Šolaja izrazivši nadu da će to biti uskoro promenjeno.

Značajan doprinos toj promeni daju i članice Vojvodina IKT klastera, koje na stručnim skupovima ili druge načine nastoje da domaćoj poslovnoj zajednici objasne zašto je dobro da koriste IT rešenja i usluge i kako će to da im poveća konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu.

“Insistiramo i na hitnom rešavanju problema nedostatka kvalifikovanih kadrova, prvenstveno tako što bi bile povećane kvote za upis na računarske studije u našoj zemlji”, ističe Šolaja napominjući da koliko god iškolovanih kadrova u toj oblasti imamo nije dovoljno za potrebe tržišta.

Stoga predstavnici tog klastera stalno popularizuju IT profesije i objašnjavaju deci, mladima i njihovim roditeljima da to, kako kaže Šolaja, nisu profesije za nekakve genijalce nego su to studije kao bilo koje druge, samo treba biti vredan.

Posao ih čeka odmah nakon završetka studija a plata će da im bude “daleko iznad proseka u Srbiji a imaće i prilike da zarađuju i drastično više ukoliko su vredni i žele da stalno uče i napreduju”, naglasio je Šolaja i dodao da su IT u suštini “sjajna prečica” za razvoj nerazvijenih zemalja, kakva je naša.

“Informacione tehnologije su, u stvari, visoke tehnologije za siromašne nacije, jer su sva ulaganja u pamet. Potrebni su samo računar i prostor a sve ostalo je u glavi. To je ono čega imamo, što treba da negujemo, promovišemo i da iskoristimo za dobrobit svih nas”, naglasio je Šolaja.